Znaš, mama, Apolo nije bio na Mjesecu???
Hoćeš znati kak smo to skužili??
Ameri su lagali...
Pogledaj, zastava vijori... Kaj ima vjetra na mjesecu??? hahaha
I gle, astronaut ostavlja duboke tragove u prašini, a onaj brod gotovo
da ih nije ostavio, a sto puta je teži...
Dakle, lažuuu nam!

Kaj nam sve ne lažu, mislim si...

Što je istina, a što je privid...
Mediji daju more opcija za manipulacije...
Jedna je čak i blog...
Koliko je blogova istinito... iskreno??? /što bi trebala biti po mojem
mišljenu bit blogiranja/
Koliko je tu navlakuša, projekcija alter ega, samopromocije i
marketinga, poteza s predumišljajem... mislim onim negativnim...
Puno... Previše!
Kad provedeš malo više vremena u tim vodama, skopčaš...
Ako imaš zrno soli u glavi... A i kokoši to ipak imaju... vidite...

Jedan meni drag bloger je prestao pisati...
Nema želudac... kaže... čitati "izljeve" mudrovanja.... i zlobe...
Pokvare mu dan, apetit...

Imaju li ti zlobnici neki konkretan cilj? I koji im je gušt?
Pakost im je extaza?
I u njoj uživaju, osjećaju se nadmeno i moćno,
pod krinkom svojeg nicka i svoje anonimnosti...
Morbidno...
Iz njihovih komentara i postova izbija toliko negativne energije...
Brrr.. ježim se! Di su rasli takvi? Tko ih učini takvima?
Sloboda blogiranja???

Al' nije na meni da sudim... Nije moj stil... Samo misilm...
I kamenujem riječima... To je dozvoljeno...mada i sama imam mana...
kao u priči...
Možda je jedna i pisanje bloga...
Po nekima... bolesna smo mi nacija blogerska...

Ima kakav blog doktor? Da izliječi ovu blog kokoš?? Ak ima, nek se
javi... Rado ću mu otvoriti kokošji um, dušu i srce...
Valjda dobim dijagnozu...

Ponekad, kako i taj moj kolega, pomislim, ne govorim li previše, ipak?
Jesam li egzibicionista?
Po nekim definicijama, objektivno znanstveno, aha, jesam...
I onim drugim... koji otjeraju neke blogere da prestanu pisati...

Nama treba dr, a njima ne...
Ubermensch elita... Popila svu pamet svijeta...

A što smo mi ostali?
Hedonistički uživamo u bloganju... ahhh!! Bolest!!! Stvarno?

Blogoegzibicionizam...
Jel postoji ta riječ??
E, sad postoji... :))

Možda je to moja dijagnoza? ha?

Ja sam blogoegzibicionist!

Kaj god to značilo... Dokazi slijede...

Dok opušteno razmišljam...i slušam sinov monolog koji traje...
Raspričao se... :)
Kratkim upadicama ga potičem...
Volim slušati njegova razmišljanja...
A puno misli u zadnje vrijeme... Raste... Pametuje...
:)
I pričamo više nego inače jer sam doma... 
Blagodati godišnjeg...
Hladimo se u debelom hladu stana...
I što bi drugo... Pričamo... Komunikacija majke i sina...
Poseban je to odnos...
Osjećam i pratim kako se mijenja...
Trudim se, slušati ga... Ne kvocati previše... Samo mrvu...
/Kakva bih ja to bila mama kokoš da ne kvocam.. ah!/

Evo par njegovih najnovijih misli i ideja...

Ne kužim ja tu znanost, mama... Tvrde da smo nastali od majmuna...
A nismo sto posto! Barem ja nisam...
Nemam dlaka!

Kak mogu osuditi nekog tamo Kapetana, nekog tamo ogromnog broda,
da je kriv zato što je neko ugurao potajno nešto o čem' on pojma nema??
Ili ima?
Ali nema dokaza niti jednog. Ni svjedoka protiv njega.
Kakav to oni imaju zakon?
Jel naš takav?
Mi nismo, a oni jesu u Europi?

E, pa da dođu u škole i istresu djeci džepove, našli bi sve skupa isto
toliko "droge" i svega zabranjenog...
Pa kaj bi onda ravnatelj škole išel v rešt???

Onu malu Engleskinju nije nitko ukrao, mislim.
A ako i je, al ne znam kak, krivi su njezini mama i tata.
Otišli u restač na večeru, a tak malu djecu ostavili samu u
nepoznatoj holelskoj sobi? To nije normalno, mislim.
Zato i je tak sve ispalo.
I sad im nitko nemre ništ jer nema tijela. Jel tak, mama...??
Ne moraš biti pametan da to skužiš, znaš!

A, znaš zakaj nisam prošel s pet?
Razmišljao sam!
Skužil sam ti to neki dan zakaj...
Nisam mislil... tj. nisam shvatil dok si mi govorila tisuću i sto puta.
To ti dođe ono ti govoriš, a ja mislim o nekoj igrici ili o nečemu.
To ti svi mi tak delamo kad nas tlačite maminskim i tatinskim
propovjedima!
Ali sad sam skužil!!
Ljenčina sam bio!
Ali u osmom nebum!
Očeš se kladit? Aj, za pizzu!!!
Ak ne prođem s pet, zabrani mi i nemoj mi dati na komp.
Može?
Fakat sam bil glup. Sad više nisam tak jako, vidiš.

:) smiješak zadovoljne mame...
blogoegzibionistice... koja je poželjela ovu malu životnu epizodu
iskreno podijeliti s vama, kolege... 

Kaj god netko rekao da sam... ili nisam... Briga me...
Pišem, i puštam druge da pišu... 
I izvode svoje egzibicije na blogu... na vlastitu dušu... ako je imaju još...